Pucanje kondoma američke politike

by Milorad Vučelić

Šta da se radi sa Asanžom? Na ovo pitanje proteklih nedelja sa Zapada je stigao jednodušan odgovor. Uhapsiti ga. Doduše, bilo je i mišljenja da stvar treba efikasnije završiti i da Asanža treba ubiti. Za sada se sprovodi preovlađujuće mišljenje, pa je Asanž samo uhapšen.

A zašto je Asanž uhapšen? Formalno-pravno gledano, a vladavina prava je na Zapadu iznad svega, čovek je uhapšen jer nije pravilno i na propisan način, onako kako piše u uputstvu za korišćenje, upotrebio kondom, ili, što bi naš narod rekao naglavnjak, kao kontraceptivno sredstvo. Drugim rečima, povredio je ljudska prava, a ljudska prava su iznad svega.

Svako ko pomisli da formalno-pravna optužnica protiv Asanža o zloupotrebi naglavnjaka nema nikakve stvarne veze sa objavljivanjem državnih dokumenata na Vikiliksu, a koji pokazuju pravu prirodu državnog ustrojstva i državne politike SAD, grdno se vara. Ima i te kako veze, i to suštinske. Jer, SAD su zapravo preko svoje zvanične politike o širenju liberalnih ideja i demokratije širom sveta stavili naglavnjak. I taj naglavnjak je jednostavno pukao. A pukao je pred očima celog sveta, tako da vidimo kako zvaničnici iz Poljske traže prisustvo strane američke vojne čizme na svom tlu, kako se engleski premijer i ministri besramno ulaguju američkom ambasadoru, kako je ministar stare evropske sile glup kao teflon, a njegov šef kabineta održava partnerske odnose sa SAD na takav način da bi ga ljudi starog kova i oni potpuno zatucani nazvali izdajnikom i špijunom.
Ipak, ima jedna suštinska razlika kada je reč o naglavnjaku. Asanž poriče da nije pravilno koristio ovo kontraceptivno sredstvo. Dotle, SAD i njeni partneri u međusobnim intimnim odnosima ne poriču i ne demantuju ništa. Oni su samo ljuti što je Asanž otkrio i probio naglavnjak. I sada je glavna stvar da se svi partneri ubede da će se ubuduće koristiti naglavnjaci po poslednjoj modi i poslednjoj tehnologiji, i da će intimna stvar biti sigurna.

Za razliku od pametnih naroda i država koje su prihvatile naglavnjak, Srbija nije prihvatila da bude tiho silovana uz uveravanja da će naglavnjak biti upotrebljen na siguran način. Knin, Slavonija, NATO agresija, Kosovo – nisu pali uz tihi pristanak na naglavnjak. Zato se treba zapitati da možda Asanž nije u stvari Srbin. Njegov otpor naglavnjaku liči ponajviše na zatucanost Srba. Uz pristanak na naglavnjak, život može da bude tako prijatan. Ako ne baš skroz prijatan, a ono ipak nagrađen. A ako nije naglavnjak prijatan, prijatna je nagrada, prijatnija od kazne, tako da mu naglavnjak dođe kao prijatan.
Kao što su uglednici i moralna savest zapadnih država stavili naglavnjak na svoje glave dok su SAD ubijale Srbiju, i dok bespoštedno ubijaju irački narod, tako će isto uraditi i dok se bude sprovodila pravedna i zaslužena kazna nad Asanžom. Pisci, filozofi, umetnici su zaokupljeni bitnijim, dubljim i dalekosežnijim problemima od odbrane slobode i od pucanja naglavnjaka američke politike. Ne nazire se zapadni Solženjicin koji će za državno ustrojstvo zla, što se opravdava krupnom idejom slobode, reći – to nije sloboda, to nije dobro, to je zlo.

I dok se privikavanje na naglavnjak uspešno širi svetom, ipak nema potpunog mira i spokoja. Eto, recimo, Kina nema ni najmanje razumevanja za Nobelov naglavnjak. Njima nije svet Nobelov naglavnjak. A da stvar bude gora, taman kada se pomislilo da je preko cele zvanične Srbije navučen dobar naglavnjak, nenadano starim refleksom Srbija podržava Kinu. Svi se čude i glasno pitaju otkud to, zar je pogrešan naglavnjak stavljen, zar i Srbija ne zna kolika je svetinja Nobelov naglavnjak. Nije to bilo kakav, već naglavnjak koji nosi Nobelovo ime. E, sada treba sačekati i videti da li će se narednih dana zvanična Srbija opametiti i vratiti pod skrojenu kapu uz veliku maksimu: dragi su mi Kinezi, ali mi je naglavnjak draži!

Stvar može poprimiti i drugačiji obrt, onako kako je nezvanično predložio Kremlj. Naime, rešenje bi moglo da bude da se sa Nobelove glave skine naglavnjak i da se samom Asanžu dodeli Nobelova nagrada.

Pravo pitanje je ima li Zapad uopšte snage da se vrati svojim velikim idejama i da javno saopšti da je sa politikom naglavnjaka završeno, i da zato dodeljuje Nobelovu nagradu Asanžu. Ili, još bolje, da se ruski predlog proširi srpskim tako da se Martiju Ahtisariju oduzme Nobelova nagrada, a da se dodeli Asanžu. Ovaj konstruktivni i dobronamerni predlog ipak ima malo izgleda na uspeh, ako hoćemo da budemo realni, jer je naglavnjak prešao u ukorenjenu naviku.

Ako Asanž po nacionalnosti stvarno nije Srbin, to još ne znači da mnogi Srbi nisu na svojoj koži osetili zlo politike naglavnjaka, što je on pred reflektorima celog sveta na epohalan način razotkrio. Zato ga mi s pravom možemo smatrati kao svoj svoga, jer u najmanju ruku i njega čeka naša sudbina proživljavana već dvadeset godina. A to je kazna, sve dok se ne nauči da je naglavnjak prava stvar.

Za početak: Sloboda za Džulijana Asanža!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/103255/Pucanje-kondoma-americke-politike

Be Sociable, Share!

One thought on “Pucanje kondoma američke politike

  1. Iskreno, prijatno sam iznenadjena Vucelicevom ironijom i u skladu sa mojim trenutnim raspolozenjem prema celoj ovoj stvari sa Wikileaks-om, ona prija. Mogla je biti i ostrija.
    Pitanje je zaista, hoce li Zapad smoci snage da proguta ovu pilulu u duhu, toliko prozivanog. Prvog Amandmana?

Comments are closed.