Džulijan Asanž – sajber novinar koji je uzdrmao svet

Krajem marta, visoki čovek bele kose je sa nekoliko saradnika u Rejkjaviku iznajmio kuću objasnivši vlasniku da su novinarska ekipa i da prate erupciju vulkana
Navukli su roletne, montirali nekoliko kompjutera i započeli rad na Projektu B .
U rukama su imali 38 minuta digitalno zaštićenog video materijala pod oznakom vojna tajna . Bilo im je potrebno tri meseca da krekuju taj zapis, potom su ga skratili i izmontirali, zatim obezbedili da niko ne može da ga skine kad jednom bude okačen na internet…
Tajni vojni video zapisi uzdrmali su Sjedinjene Države: snimci iz kokpita helikoptera apač prikazuju kako američki vojnici 2007. u Iraku iz vazduha hladnokrvno ubijaju 18 civila, među kojima su i dvojica novinara Rojtersa! Projekat B bilo je kodno ime za tajni video, krekovao ga je lično osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, obezbeđeno je 20 servera i stotine domena da bi materijal mogao da vidi ceo svet i da niko ne može da ga zabrani.
Asanž se nije zadržao samo na slučaju apač : sajt Vikiliks dnevno objavljuje 10.000 stranica poverljivih dokumenata, diplomatskih depeša koje haraju naslovnim stranama svih novina, raskrinkavaju prljave poslove u svetskoj diplomatiji, ali otkrivaju i sočne tračeve iz života svetskih vladara .
Asanž se zalaže za radikalnu demokratiju , smatra da je svaka poverljiva informacija dobra informacija i zalaže se za naučno novinarstvo . Ako objavite rad o DNK, svi respektabilni biološki žurnali traže da objavite i podatke koje ste koristili u istraživanju – da bi ljudi mogli i sami to da pokušaju, da potvrde istraživanje To mora da se uradi i u novinarstvu. Sada čitaoci ne mogu da provere ono što pročitaju i to vodi do zloupotreba , opisao je letos svoje viđenje stvari Asanž u intervjuu Njujorkeru .
Oni koji lično poznaju najpoznatijeg onlajn aktivistu na svetu kažu da je preterano oprezan, neki to opisuju kao paranoju. Razumljivo – s obzirom da je u poslednje četiri godine, otkad sajt Vikiliks postoji, stekao mnoge moćne neprijatelje. Naljutio je Pentagon informacijama o Iraku, planovima NATO u Avganistanu i detaljima o zatvoru Gvantanamo na Kubi – u kojima između ostalog otkriva da je plan Vašingtona da neke zatvorenike sakrije od Crvenog krsta, kao i da stražari psima zastrašuju zatvorenike.
Zahvaljujući Vikiliksu, danas možete na netu da proučite i dizajn atomske bombe koja je na kraju Drugog svetskog rata bačena na Nagasaki.
Snežno bele kose, porcelanskog tena, ledenog pogleda i visokog čela, Džulijan Asanž izgleda kao da je vanzemaljskom raketom stigao na Zemlju da čovečanstvu otkrije skrivenu istinu, opisao ga je čuveni magazin Njujorker .
Magazin Tajms primećuje da je Asanž otkrio mnoge tajne, ali je jednu zadržao za sebe – svoju životnu priču. Bar dok se ne pojavi biografija koju je, nedavno je objavljeno, prodao za 1,2 miliona evra. Ipak, i ta je priča procurela i pretvorila se u urbanu legendu.
Ispostavilo se, naime, da je Asanž ustvari čuveni haker Mendaks, čiji je životni put opisan u knjizi Sjulet Drajfus Underground . Mendaks je dečak genije, koji nikad nije upoznao svog oca, a veći deo detinjstva proveo je putujući po Australiji. Izmislio je kompjuterski program koji je omogućio grupi hakera da upadnu u sisteme Pentagona, Nase i drugih super tajnih organizacija. Po priči iz knjige, Mendaks je napustio dom sa 17, već sa 18 je postao otac, a pošto su protiv njega podignute optužnice doživeo je slom živaca, te se na neko vreme povukao i posvetio teškom fizičkom radu u jednom selu kod Melburna.
To je po knjizi.
A ono što se pouzdano zna je da se oktobra 1989, uoči lansiranja svemirskog broda Atlantis, na monitorima Nase iznenada pojavio napis WANK, što je skraćenica za hakersku grupu koja sebe naziva Crvi protiv atomskih ubica (Worms Against Nuclear Killers). Asanž je bio jedan od šestorice tinejdžera iz Melburna koje je neposredno posle tog incidenta privela policija. Iako nikad nisu optuženi za upad u sistem Nase, Asanž je po 30 tačaka optužen za kompjuterski kriminal. Priznao je da je kriv za 24, oslobođen na osnovu dobrog vladanja i naloženo mu je da plati simboličnih 2.100 australijskih dolara.
U to vreme, Asanž je pročitao Prvi krug Aleksandra Solženjicina, o naučnicima koji su završili u gulagu. Priznaje da je Solženjicinovo delo čitao tri puta, pošto se prepoznao .
Prema pisanju Njujorkera , Asanž je rođen 1971. i kao dečak živeo je sa majkom u zalivu Bajron, u Novom Južnom Velsu, a potom na Magnetskom ostrvu – koje je tako nazvano pošto su, navodno, kapetanu Kuki tu otkazali kompasi zbog magnetskih sila. Asanžova majka se, kad je on imao godinu dana, udala za člana jednog putujućeg pozorišta. I ona je kao mlada bila buntovnik: kažu da je u sedamnaestoj zapalila svoje školske knjige i pobegla od kuće na motoru. Kad je Asanžu bilo osam godina, razvela se i počela da izlazi s jednim muzičarom, s kojim je dobila još jednog sina, ali su se ubrzo rastali. Do Asanžove 14. godine selili su se 37 puta i majka nije monogo polagala na njegovo formalno obrazovanje.
U jednom trenutku živeli su preko puta prodavnice kompjutera, a Džulijan je svaki dan išao da na komodoru 64 piše programe. Uskoro, uspevao je da upada u dobro čuvane kompjuterske sisteme.
Zaista je mlad postao otac, pa se posle hapšenja posvetio sinu.
Po njemu, tri su zlatna pravila hakerisanja – ne uništavaj i ne obaraj sisteme u koje uđeš, ne menjaj informacije u njima (osim kad moraš da izbrišeš svoje tragove) i – podeli informacije.
On je bio antipod Velikom Bratu. Njegovo moralno opravdanje upada u kompjuterske sisteme je – neću napraviti nikakvu štetu, u čemu je onda problem , priča Ken Dej, koji je 1990. vodio istragu u slučaju hakera-tinejdžera.
Godine 2006, zabarikadirao se u jednu kuću blizu Univerziteta u Melburnu i počeo da radi. Kažu da danima nije ni jeo ni spavao.
Januara 2007, pokrenut je Vikiliks, koji Asanž opisuje kao Vikipediju bez cenzure , digitalno sanduče za diplomatske depeše i analize, u koje svako može da ostavi osetljivi materijal. Sa budžetom od 175.000 funti, sajt živi od malih donacija .
Najviše napadaju njegov pristup svaka poverljiva informacija je dobra informacija”, jer to znači da ne bi oklevao da pusti ni najstrožije čuvane vojne tajne – što je i potvrdio objavljivanjem dokumenata poput liste strateških objekata SAD.
Na pitanje ko odlučuje da li je dokument tačan, odgovara: Ja.. Na kraju krajeva, isključivo ja.
Godine 2007, otkrio je detalje o korupciji na visokom nivou u Keniji, prilikom predsedničkih izbora, pa je dobio nagradu Amnesti internešnela za istraživačko novinarstvo.
On je čudan tip. Pravi je nomad. Samo se pojavi negde sa ruksakom… čini mi se da je to sve što on poseduje , ispričao je jedan njegov saradnik.
Asanž koristi sve pravne prednosti zemalja u kojima operiše – Belgija je tako zgodna za telefonske pozive, pošto je nezakonito prisluškivati telefone, a u Švedskoj je bio njegov glavni server, jer je internet anonimnost u toj državi garantovana zakonom.
Ipak, očigledno je propustio neke “začkoljice” pravnog sistema Švedske, pa bi sad mogle da mu “glave dođu” optužbe za “seksualni kriminal” – kakve bi u nekoj drugoj zemlji bile neodržive.
Vikiliks nema sedište, već pet stalnih urednika i oko 800 povremenih volontera. I naravno, moćne zaštitnike – o kojima se zna najmanje, ali bez kojih ne bi uspeo da napravi “Vikiliks zemljotres”.
Moramo da selimo telekomunikacije i ljude širom sveta i da koristimo zakone koji mogu da nas štite u različitim nacionalnim zakonodavstvima , ispričao je u jednom intervjuu. Tu je njegova glavna prednost u odnosu na tradicionalne medije – koji su često prinuđeni da razvodne priču da se ne bi suočili sa pravnim posledicama.
Na optužbe da je objavljivanje poverljivih informacija neodgovorno, Asanž kaže: Kada vlade prestanu da muče i ubijaju ljude, kada korporacije prestanu da zloupotrebljavaju pravni sistem, tada će, možda, doći vreme da se postavi pitanje odgovornosti boraca za slobodu govora.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/SPECIJAL_Vikiliks/story/145837/D%C5%BEulijan+Asan%C5%BE+-+sajber+novinar+koji+je+uzdrmao+svet.html

Be Sociable, Share!